Twitux 0.69

Twitux je jednostavan samostalni klijent za Twitter mikroblogovanje zasnovan na Gtk+ bibliotekama, pa je prirodno predodređen za okruženja GNOME i XFCE4, no nije ograničen samo na njih. Izgledom nema očekivani raspored Twitter klijenta već više podseća na prozor sa spiskom drugara nekog IM klijenta. Podržava rad samo sa jednim twitter nalogom što mu je ujedno i najveća mana. Po pokretanju smešta ikonicu mozille u sistemsku kasetu, pomoću čijeg menija se može prikazati ili sakriti glavni prozor, te pozvati dijalog za slanje novog statusa.

U menijima su skrivene opcije za postavke naloga, dodavanje prijatelja, te poziv prozora za podešavanja sa prilično siromašnim postavkama programa. U menij View smeštene su opcije za izbor vrste timelinea za prikaz, i to: javni, prijatelji, lični, profil @twitux, inbox direktnih poruka i replike. Ispod menija je odeljak za prikaz statusa izabrane vrste timelinea i deo za prikaz izabrane poruke, dok je na dnu prozora bazični statusbar. Nema očekivanog polja za unos twita pa je potrebno pritisnuti Ctrl+N za dijalog u kome se tekst unosi, gde je ujedno omogućena i provera pravopisa. Ne postoje ugrađene ikonice za akcije, niti kontekstni meni za izabrane poruke pa se replika (bez reference) šalje dvoklikom na status. Takođe je izostavljena i mogućnost brisanja sopstvenih statusa, kao i kopiranja tuđeg statusa što samo znači da nema retvitovanja.

Ukratko, Twitux je kompaktna i skladna alatka sa oskudnim mogućnostima. Ciljna grupa su, izgleda, Twitter novajlije.

Korisna adresa: twitux.sourceforge.net

Qwit 0.9

Qwit je pisan u Qt4 i prirodno se uklapa u KDE4 okruženje, ali ne „štrči“ ni u trojci ili neom drugom okruženju. Po pokretanju u sistemsku kasetu smešta ikonicu koja služi samo da sakrije ili prikaže glavni prozor. Dovoljno. Podržava rad samo sa jednim Twitter nalogom, što mu je ujedno i prva mana.

Raspored komponenti na prozoru je očekivan — nema nikakvih menija pa se čini kao da ga je nemoguće podesiti, no postavke se kriju iza ikonice u produžetku statusne trake gde su takođe opcije za osvežavanje, log aktivnosti i zatvaranje programa. Na vrhu prozora je polje za unos statusa sa brojačem karaktera i dugmetom za prilaganje slike na TwitPic. Naniže je set kartica za različite vrste timelinea, i to: home za statuse prijatelja, public za javni timeline, replies za replike, custom za prikaz timelinea željenog naloga koji ne mora biti korisnikov prijatelj, inbox i outbox za privatne poruke, te kartica za pretraživanje. U samom polju pojedinačnog statusa nalaze se ugrađene ikonice za slanje direktne poruke, repliku (sa referencom) i retvit. Nedostaje samo opcija za brisanje sopstvenih statusa, što je ujedno i „poslednji“ nedostatak.

Oblak obaveštenja je ograničene širine, vizuelno dopadljiv i sadrži dugme za manuelno zatvaranje tog prozora ako je postavljeno predugo vreme za adržavanje na ekranu.

Korisna adresa: code.google.com/p/qwit/

Choqok 0.6.1

Choqok je, rekao bih, „masterpiece“ samostalnih twitter klijenata za GNU/Linux. Pisan u Qt4 i primarno namenjen KDE4, odlično se integriše u okruženje, no nije ga problem koristiti ni u KDE3 ili drugim okruženjima sve dok su na mašini instalirane neophodne KDE4 biblioteke. Pri pokretanju zahteva pristup KWallet menadžeru lozinki za menadžment naloga. Pored Twittera, za razliku od prethodno dva pomenuta klijenta, Choqok podržava i identi.ca, te samostalno hostovani laconi.ca mikroblogging servis. Takođe, umesto samo jednog podržava više naloga sa više servisa. Po pokretanju u sistemsku kasetu smešta ikonicu na kojoj je prikazan broj novih, „nepročitanih“ statusa, te za prikazivanje i sakrivanje glavnog prozora.

Na vrhu prozora je meni sa osnovnim funkcijama i bez suvišnih opcija, dok je statusna traka na uobičajenom mestu — dnu prozora. Ostatak zauzima set kartica za naloge — koliko predefinisanih naloga, toliko kartica. Na vrhu svake se nalazi odeljak za izbor parametara za slanje direktnih poruka, te dugme za prilaganje slika na TwitPic. Sledi polje za unos statusa, te spisak priloženih slika sa dugmetom za brisanje priloga. Ostatak prostora pokriva set kartica za različite vrste timelinea, i to: Home za prikaz timelinea prijatelja, Reply za replike, te Inbox i Outbox za privatne poruke. U polju za prikaz statusa ispod avatara ugrađene su ikonice za repliku, dodavanje u favorite i retvit statusa prijatelja, pri čemu je prva ikonica zamenjena opcijom za brisanje sopstvenog statusa.

Ono što Choqok izdvaja od prethodno opisane „konkurencije“ jesu izbor servisa za skraćivanje dugih URL adresa, opcija slanja „now listening“ iz Amaroka 2, te mogućnost slanja jednog statusa na sve postojeće naloge. Može se izabrati web browser u kome će se otvarati linkovi, ima mogućnost prikaza grafičkih emotikona i ugrađivanja thumbnaila slika sa TwitPica u statuse. Lokalizovan je na više svetskih jezika, među kojima još uvek nema srpskog. Oblačići za obaveštavanje o novim twitovima nisu jednake širine i nemilosrdno prekrivaju radnu površinu, pa ih nije loše isključiti da ne smetaju.

Korisna adresa: choqok.gnufolks.org

Presek stanja

Ako bih morao da biram jedan od ova tri klijenta, svakako bi to bio Qwit zbog korisnih opcija za pretraživanje teksta i prikaz timelinea određenog naloga bez otvaranja web browsera. Ne mogu se otrgnuti utisku da ni jedan od pomenutih klijenata nije savršen, pa bi fuzija najboljih mogućnosti Qwita i Choqoka dala baš ono što nedostaje. Sa druge strane, Twitux je odličan početak za ljude koji se tek upoznaju sa svetom Twittera i kojima bi napredne mogućnosti druga dva programa samo otežale savladavanje upotrebe.

Ukoliko ni jedan od ovih klijenata ne ispunjava Vaša očekivanja, pogledajte spisak Twitter klijenata za GNU/Linux na stranici twitter.pbworks.com/LinuxApps

Ova vest je izuzetno važna i dalji napredak Google-a na ovom polju biće praćen sa velikom pažnjom. Netbook računari postaju izuzetno važno tržište i već postoji nekoliko projekata poput ovoga na kojem Google radi. Treba pomenuti Jolicloud (Tariq Krim) i Moblin. Sa nestrpljenjem čekamo dalji razvoj.

Iako postoje sajtovi za organizaciju RSS feedova poput Google Readera ili Netvibesa koji omogućavaju pravljenje ličnih kolekcija feedova na webu sa bilo kog mesta, dobar deo korisnika GNU/Linuxa preferira upotrebu grafičkih klijentskih aplikacija koje omogućavaju čitanje i upravljanje keširanim sadržajem bez Internet konekcije. Od svih raznih rešenja izabrao sam tri predstavnika: Akregator, Liferea i RSSOwl.

Sva tri programa vizuelno su veoma slična — komponente su organizovane u formu specifičnu za e-mail klijente. Prozor je horizontalno podeljen na dve kolone, od čega levu kolonu čitavom visinom zauzima prostor za prikaz stabla direktorijuma i feedova, dok je desna strana predviđena za kartice koje vertikalno mogu biti podeljene u dva reda za prikaz spiska članaka iz feeda u gornjem, i prikaz sadržaja izabranog članka u donjem odeljku, odn. za prikaz izvorne web stranice članka. Takođe sva tri programa dele sledeće karakteristike:

• podržavaju uvoz i izvoz OPML listi feedova
• omogućavaju dobavljanje feedova uz upotrebu korisničkog imena i lozinke
• podržavaju vezu preko proxy servera

Akregator

Akregator je „sakupljač dovoda za KDE“ zasnovan na Qt bibliotekama te je kao takav prirodni izbor korisnika KDE okruženja. Obzirom da je integrisan u okruženje, prikaz sadržaja je identičan prikazu u ostalim Qt programima.

Ne sadrži napredne mogućnosti filtriranja, već samo u delu iznad spiska članaka omogućava pretraživanje za ključnim rečima unutar izabranog feeda, odn. izbor nepromenljivih filtera za prikaz nepročitanih, novih ili važnih članaka.

U delu za prikaz članka pored sadržaja prikazani su naslov, datum i autor članka. Omogućeno je slanje veze do članka i datoteke članka e-poštom iz menija Article, a takođe je moguće odštampati izabrani članak.

Kretanje kroz feedove i članke obavlja se preko intuitivnih prečica sa tastature, dok su te opcije rasturene u nekoliko menija za šta je kriva nesrećna podela između standardnih menija File, Edit i View, i specifičnih Go, Feed i Article.

U sistemskoj kaseti prikazuje se ikonica programa sa brojem nepročitanih članaka, što omogućava i sakrivane programa sa panela.

Liferea

Liferea je program zasnovan na Gtk+ bibliotekama što ga prirodno čini izborom korisnika GNOME i XFCE okruženja, ali ga jednako mogu koristiti i drugi korisnici.

U stablu direktorijuma i feedova svoje mesto su pronašli i filteri za nepročitane i važne članke (podrazumevano), te kutije za ručno odvojene članke (News Bin). Moguće je dodati i više korisnički definisanih filtera koji će grupisati članke prema određenim kriterijumima.

U delu za prikaz izabranog članka pored njegovog sadržaja prikazani su naslov, kategorija kojoj članak pripada i autor. Ovo mesto je takođe predviđeno i za korisne prečice za obeležavanje članka važnim, slanje veze do članka na jedan od 44 predefinisanih social bookmarking sajtova, instant odlazak do formulara za pisanje komentara na članak te pretraživanje za člancima koji sadrže vezu na izabrani članak u okviru željenog social bookmarking sajta.

Pored akcija za upravljanje, uređivanje i kretanje kroz feedove i članke, u menijima se nalazi i menažer skripti za upravljanje korisnički definisanim akcijama na određene događaje (npr. zvučni signal po završetku osvežavanja feedova).

U sistemskoj kaseti prikazuje se ikonica programa sa brojem nepročitanih članaka, i program je moguće skloniti sa panela spuštanjem u sistemsku kasetu. Ono što mi se ne sviđa kod ovog programa su nedostatak opcije za štampanje izabranog članka, i vizuelno nedopadljivo prozorče za obaveštavanje o novim člancima.

RSSOwl

Za razliku od prethodna dva programa, RSSOwl je pisan u Javi pa je kao takav najpogodniji za upotrebu u bilo kom radnom okruženju.

Na prvi pogled rasporedom komponenti ne odstupa od očekivanog ali se naprednim funkcijama veoma izdvaja od „konkurencije“. Iznad stabla direktorijuma i feedova (Bookmarks) nalazi se set alatki za upravljanje, organizaciju i filtriranje grupa feedova, kojih može biti više. Između ostalih direktorijuma u stablu se nalaze i virtuelni filteri za izdvojene (Sticky News) i označene (Labeled News) članke. Za pohvalu je i set predefinisanih feedova iz različitih oblasti (biznis, računari, zabava, hrana, zdravlje, Internet, muzika, politika, nauka i dr) koji dolazi kao podrazumevana grupa.

Iznad spiska članaka nalazi se nešto bogatija traka alatki za filtriranje (novi, nepročitani i izdvojeni članci, najnoviji, objavljeni u poslednjih 5 dana) i grupisanje članaka (po autoru, datumu objavljivanja, kategorijama, naslovu).

U delu za prikaz članka smešteni su naslov, datum objavljivanja i autor članka, kao i spisak kategorija kojima pripada, veza do komentara na originalnoj stranici, te prečice za traženje relevantnih članaka na osnovu ključnih reči. RSSOwl omogućava štampanje željenog članka.

U sistemskoj kaseti se nalazi ikonica bez prikazanog broja nepročitanih članaka, te je program minimizacijom moguće skloniti sa panela u sistemsku kasetu. U prozorčetu za obaveštenje o pristiglim novim člancima može se prikazati i deo sadržaja najnovijih članaka.

Sagledavajući sve mogućnnosti i nedostatke pomenuta tri programa, izbor najboljeg rešenja nije teško doneti. Akregator kao program sa najmanje naprednih mogućnosti odličan je izbor za korisnike koji nemaju potrebe za ikakvom organizacijom feedova i dobavljenog sadržaja. Liferea je nešto napredniji i zahvaljujući filterima može biti dobar izbor za prosečne i korisnike koji ne zahtevaju potpunu kontrolu nad feedovima. Takođe je dobar izbor za ljude kojima je bitan social bookmarking. Pa ipak, iako nema ugrađenu mogućnost social bookmarkinga, RSSOwl je program koji zaslužuje svaku preporuku obzirom da sadrži većinu mogućnosti prethodna dva, plus mnogo više. Još ako ste od onih koji žele da klasifikuju i upravljaju RSS dovodima u sitna crevca, RSSOwl je ono što vam treba.

Korisne adrese

• Akregator
• Liferea
• RSSOwl

VAŽNO:

Pre nego što krenete sa instalacijom ili smanjivanjem particije, toplo savetujem da imate potpuni back-up svih bitnih dokumenata, i da se uverite da imate instalacije za aplikacije koje vam trebaju pod Windows-om kao i instalaciju i samog windows-a jer ukoliko se nešto desi ili ne budete zadovoljni Ubuntu-om, da možete da vratite računar u prethodno stanje. Ako ne napravite kopiju podataka, možete ih trajno izgubiti koristeći sledeću proceduru!

Proces instalacije je praktično identičan za oba slučaja(Planska instalacija Windows-a ili smanjivanje postojeće particije), tako da ćemo prvo pokriti smanjivanje Windows particije, pa zatim samu instalaciju.

Smanjivanje već postojeće particije

Jedan od najpouzdanijih načina za smanjivanje particije ako koristite vistu je da u Control Panel –> Administrative Tools –> Computer Management –> Disk Management prozoru desnim klikom otvorite drop down meni i izaberete shrink partition. Ako koristite XP, preporučujem 2 alata. Prvi je Gprated Live, a drugi je Partition Magic. Partition Magic je proprietary i nije besplatan pa ćemo ga preskočiti. ISO image za Gparted Live možete download-ovati ovde. Za rezanje CD/DVD-ova preporučujem ImgBurn(freeware).

Nakon obavljenih priprema objašnjenih u prošlom delu teksta, podignite računar sa Gprated Live CD-om. Prvo izaberite Gparted Live(Default settings).

Biće vam postavljeno pitanje da podesite koju tastaturu koristite. U principu, ovo je već i nebitna stavka jer se sva podešavanja vrše mišem, a i većina ljudi koristi US english tastaturu, tako da možete izabrati “Don’t touch keymap”. U podešavanjima za jezik, izaberite US english, tj. 33.

Prilikom podešavanja video mod-a, samo pritisnite enter.

Odmah će se otvoriti prozor u kome se vrši partisionisanje. Izaberite particiju koju želite da smanjite, i kliknite na “Resize/Move” dugme. Kad se otvori podprozor, prostim drag&drop sistemom prevucite desni kraj particije ulevo dok ne smanjite particiju na željenu veličinu. Kad to uradite kliknite na “Resize/Move” u podprozoru.

Posle označavanja za koliko da se smanji particija, imate grafički i numerički prikazan vaš izbor. Posle provere kliknite na apply. Klikom u podprozoru na apply izmene će biti izvršene.

Ukoliko je sve prošlo kako treba, dobićete obaveštenje da su sve operacije uspešno završene.

Kliknite na ikonu Exit na vrhu ekrana, izaberite restart i kad dobijete poruku da izbacite CD, to i učinite. Nakon toga pritisnite enter da bi resetovali računar. Windows će pokrenuti proveru particija prilikom sledećeg podizanja. Ako je sve prošlo kako treba, dobićete obaveštenje da je sve u redu.

Instalacija Ubuntu-a

Od ovog trenutka, proces instalacije je praktično identičan za sve tri varijante s razlikama u jako sitnim detaljima koji nemaju velikog značaja, ali će ipak te razlike biti naglašene kad na njih naiđete.

Podignite sistem sa Ubuntu CD-a, i pokrenite instalacioni proces klikom na ikonu na desktop-u na kojoj piše “Install”. U sledećem prozoru izaberite jezik koji želite da koristite u instalacionom procesu i koj
i će biti glavni jezik na instaliranom sistemu. Na CD verziji nema Srpskog, ali ga ima na DVD izdanju. Nezavisno od media, srpski možete naknadno instalirati(ovo ću pokriti u naknadnim tekstovima). U ovom primeru ja koristim engleski. Nakon toga birate vremensku zonu. Ako ste u Srbiji, nađite na mapi Beograd.

Sad ide izbor tastature. Mnogi koriste Americku tastaturu, i u tom slučaju izaberite USA. Ako koristite Srpsku tastaturu, nadjite Serbian, pa u 99% slučajeva biće Serbian-Latin. Imate pri dnu prozora polje za unos teksta da isprobate vaš izbor. Ukoliko ono što pritiskate na tastaturi biva pravilno ispisano u tom polju, onda ste pravilno izabrali tastaturu i raspored tastera. Posle toga ide particionisanje. Izaberite manuelni proces.

Već sam pominjao da vam trebaju, tj. da preporučujem 3 particije za Linux. U slučaju da instalirate linux na čistu mašinu bez drugog operativnog sistema, imaćete samo prazan prostor, ili bi trebalo da ga imate. Ako ne, obrišite ostale particije(opet, uradite back-up pre toga!). Ako imate Windows instaliran, bilo planski za dual boot ili ste smanjivali particiju, imaćete ntfs particiju ili particije i slobodan prostor. Izaberite prazan prostor i kliknite na “New partition”. Prvo pravimo “root” particiju, ili kako se označava sa “/”. Oko 6 GB je minimum koji peporučujem, a 10 GB je dovoljno za većinu potreba koje možete imati. Ako mislite da ćete instalirati veću količinu software-a možete napraviti i veću particiju jer se aplikacije tu instaliraju, mada software za Linux je poprilično kompaktan iz prostog razloga što open source filozofija izbegava proizvodnju “bloatware” software-a. U primeru sa screenshot-a pravim “/” particiju od 6000 MB. Stavite da particija koju pravite bude logička. Filesystem koji peporučujem iz više razloga je Ext3. Mount point stavite “/”.

Nakon toga ponovo izaberite prazan prostor i kliknite na “New partition”. Sada pravite particiju od 512 MB(ako planirate da držite neki server ili da radite neko ozbiljno modeliranje, renderovanje, video montažu ili sl. onda stavite 2048 MB). U use as polju stavite “swap area”.

Na kraju pravimo /home particiju. Tu će biti sva podešavanja vezana za vaš korisnicki nalog, svi dokumenti, muzika, filmovi… Izaberite prazan prostor, logical partition, Ext3 filesystem, “/home” mount point. Veličina? Koliko god je prostora ostalo… Za skladištenje dokumenata nikad dosta mesta!

Ako ste zadovoljni podešavanjima kliknite na “Forward”. Budite upozoreni, promene se kasnije ne mogu poništavati. Na sledećem ekranu pravite korisnički nalog koji će imati administrativne privilegije. Šifra je obavezna, i zapamtite je(i pobogu, nemojte je zapisati i zalepiti na monitor), jer ćete morati da je unosite za sve administrativne postupke(instalacija software-a, administracija korisnika, update…) i prilikom paljenja računara, mada možete naknadno podesiti da se automatski uloguje vaš korisnički nalog.

Ako Ubuntu instalirate uz Windows, imaćete opciju da importujete podešavanja i dokumente u Linux. Ukoliko mount-ujete particiju s dokumentima, ovo može biti suvišna stavka. Lično, ovaj korak preskačem, ali to je vaš izbor. Posle toga imate jedan prozor u kome su sažeti vaši izbori vezani za instalaciju. Ako ste zadovoljni podešavanjima kliknite na “Forward”. Budite upozoreni, promene se kasnije ne mogu poništavati.

Sama instalacija traje između par minuta do par desetina minuta, zavisno od vašeg računara.

U slučaju da ste instalirali Ubuntu pored Windows-a, i sve ste uradili kako treba, dočekaće vas ovakav izbor prilikom podizanja sistema. Tu birate između Ubuntu-a i ostalih operativnih sistema. Kako se update-uje kernel, videćete više opcija prilikom podizanja sistema. Ovo je zbog mogućnosti da nova verzija ne radi kako treba s vašim racunarom, pa da možete da se vratite na raniju verziju. Ako je instaliran samo Ubuntu, imaćete par sekundi da uđete u ovaj meni i ukoliko to ne učinite, podiže se Ubuntu koristeći najnoviji kernel koji je instaliran.

U nastavku…

Sledećom prilikom ćete moći da vidite kako se vrši update sistema, kako se dodaju i uklanjaju aplikacije, i koje aplikacije preporučujem za koju svrhu. Do tada, uživajte u čarima GNU/Linux-a uz Ubuntu.

Obavezno pročitajte prvi deo serije ukoliko ste ga propustili: Ubuntu kao desktop sistem, 1.deo

DISCLAIMER, tj. moje ograđivanje od odgovornosti za svu štetu koja može nastati na vašem računaru/podacima i svim gubitcima koji odatle nastanu. Sve što radite, radite na sopstveni rizik.

VAŽNO:

Pre nego što krenete sa instalacijom, toplo savetujem da imate potpuni back-up svih bitnih dokumenata, i da se uverite da imate instalacije za aplikacije koje vam trebaju pod Windows-om kao i instalaciju i samog windows-a jer ukoliko se nešto desi ili ne budete zadovoljni Ubuntu-om, da možete da vratite računar u prethodno stanje. Ako ne napravite kopiju podataka, možete ih trajno izgubiti koristeći sledeću proceduru!

Dakle, uradili ste backup, spremili sve drajvere i aplikacije koje vam trebaju?

Onda možemo da počnemo!

Postoje 2 mogućnosti ovde, da instalirate windows od nule, i da na već postojećem sistemu menjate particije. Ukoliko instalirate od nule imaćete veću fleksibilnost. Ako imate već instaliran Windows, verovatnoća je 99.9% da ćete morati da smanjujete već postojeću particiju jer retko ko ostavi 10+ GB neparticionisanog prostora. Iako je to relativno česta procedura, dešava se ponekad da stvari krenu naopako.

Sveža instalacija Windows XP-a

Za početak, da kažemo da instalirate od nule. Pokrenite instalaciju Windows-a XP. Ako vam boot sekvenca nije podešena, pogledajte prethodni deo teksta gde je ta procedura objašnjena i gde postoji link ka grafičkom tutorialu. Ako instalirate Windows na neformatiran hard disk, ili ako ste već pobrisali particije, nećete imati sledeću proceduru. Ukoliko to nije slučaj, obrišite sve particije. Kad to budete radili, dva puta ćete biti pitani za svaku particiju. Kada pobrišete sve particije, imaćete samo neparticionisan prostor. U ovom slučaju hard disk koji koristim ima svega 30 GB, tako da ću biti konzervativan pri veličini particija, ali ću dati preporuke koje se odnose na veće hard diskove. Prilikom instalacije samog Windowsa napravite samo jednu particiju.

(kliknite na slike kako bi ste ih uvećali)

Za XP particija na kojoj će biti operativni sistem, kao i gde će biti instaliran aplikativni software bi trebalo da bude minimalno 20GB. Ako planirate da koristite neki “teži” software koji jede HDD, neka taj minimum bude 30 GB. U svakom slučaju, 40GB omogućava komforan rad. Ako možete da priuštite toliko, odlično! Pri toj računuci gledajte da za Linux ostavite barem 10 GB, i da ćete praviti još jednu NTFS particiju pod windows-om za podatke. Iskustvo kaže da ako particija sa operativnim sistemom “pukne”, dobra je šansa da će ostale preživeti, samim tim je manja šansa da ćete kasnije čupati kosu zbog izgubljenih podataka ako iz bilo kog razloga windows “padne” ili C: particija bude oštećena. U ovom primeru, ja koristim 18GB jer znam da neću instalirati dodatni software.

(kliknite na slike kako bi ste ih uvećali)

Pokrenite instalaciju na C: particiji. Ostatak instalacije je prilično standardan, i tu neću zalaziti u detalje.

Kada ste instalirali Windows XP, otvorite “Control Panel” i prebacite prikaz na “Classic view”. Otvorite administrative tools, zatim Computer Management. Tu izaberite Disk Management.

Videćete da na hard disku postoji C: particija i neparticionisan prostor. Prva stvar koju treba da uradite je da napravite drugu NTFS particiju koju ćete koristiti za podatke(primedba autora: Ja lično prebacim i Documents and Settings folder na drugu particiju, više o tome drugom prilikom). Za potrebe demonstracije ja koristim 2 GB. Imajte na umu da je ovo premalo za praktičnu upotrebu, i preporuka je nekoliko desetina, ili možda stotina GB. Tu ćete drzati muziku, filmove, ISO image fajlove, itd. Takođe, windows ne može da pristupi Linux particijama bez dodatnih alata, dok Linux može da koristi FAT i NTFS particije. Često se na dual-boot računarima jedna NTFS particija koristi sa skladištenje muzike, filmova i sl. jer ta particija dostupna za oba operativna sistema. Desnim klikom na neparticionisan prostor i klikom na new partition pokrećete “čarobnjaka”. Za particiju za podatke izaberite “primary partition” i u sledećem koraku unesite željenu veličinu particije. Vodite računa da ostavite dovoljno za Linux(minimalno 10 GB, ali ne bi bilo loše i više).

Kada završite s drugom particijom, red je da se napravi jedna “Extended” particija. Svrha ovoga je da se napravi particija koja će imati pod-particije. Na hard disku može postojati samo četri particije(primarne ili extended, ne računam pod-particije koje se mogu napraviti u extended particiji). Znači, imamo dve primarne paricije, što ostavlja mogućnost za samo dve, a nama će trebati tri za Linux.

Opet, procedura je desni klik na neparticionisan prostor i ovog puta pravimo “Extended” particiju.

(kliknite na slike kako bi ste ih uvecali)

Sada imate Windows XP na računaru koji je instaliran na C disku, imate E disk(možete i zameniti slova na optičkom drajvu i druge particije) koji služi za skladištenje podataka, i imate jednu praznu “extended” particiju na koju ćete instalirati Ubuntu.

Postojeća instalacija XP-a

Ovako, prvo, particija koja će biti smanjena mora da ima barem toliko slobodnog prostora, a poželjno je da ima dosta više. Jedan od načina da smanjite rizik od gubitka podataka je defregmentacija particije. Sad, ako imate neku aplikaciju koja radi u pozadini(retoričko pitanje), defregmentacija neće moći da se obavi jer će ta aplikacija pristupati hard disku i konkretno particiji na kojoj vršite defregmentaciju. Rezultat toga je da će aplikacija za defregmentaciju stalno počinjati iz početka. Da biste to izbegli, obavite defregmentaciju u safe mode-u. Safe mode pokrećete sa F8 prilikom podizanja sistema, pre nego što vidite onaj horizontalni progress bar i windows logo. Nakon defregmentacije možete pokrenuti Instalaciju Ubuntu-a. Proces smanjivavnja(resize) će biti pokriven u 3. delu teksta.

Nastavak sledi…

Koliko sam uspeo da ukapiram, samo u Mac verziji dolazi kao samostalna aplikacija dok je za Windows i Linux operativne sisteme mozete naći u okviru Google Desktop paketa. Naime, ovo parče softvera vam pomaže da lako nađete i startujete aplikaciju, nađete i otvorite fajl ili folder. Umesto da koristite “file browser” (Finder), jednostavno pozovete ovaj program i počnete da kucate ime aplikacije ili fajla kojeg želite. Gotovo istog trenutka dobijate rezultate (live search) i pritiskom na enter pokrećete traženu stavku. Ovo je veoma brz i jednostavan način pristupanja podacima i kada se naviknete na njega (a na bolje se čovek uvek brže navikne), teško je zamisliti korišćenje računara na drugi način.

Google QSB je besplatan alat (izdat pod MIT licencom). Za pokretanje, potreban Vam je najmanje OSX 10.5 (Leopard).

Po “default”-u QSB se pokreće sa dva pritiska na Cmd, što je skroz dobro rešenje. Ovo je naravno moguće promeniti. Takođe, moguće je podesiti da app startuje sa OS-om, a da se pri tom ikona ne pojavljuje u dock-u. U okviru podešavanja možete promeniti boju “widget”-a i izabrati broj rezultata za prikazivanje. Postoji mogućnost definisanja naloga (accounts) za google i twitter. Naravno, QBS je veoma dobro integrisan sa svim Google-ovim servisima (Docs, Calendar, Gmail, Picasa).

QuickSilver VS Google Quick Search Box

GQSB je još uvek prototip i nije potpuno ispeglan. Čini mi se da je QuickSilver dosta brži i da bolje izlazi na kraj sa pretragom.

U svakom slučaju vredi probati, podržati ovaj open source projekat i pratiti šta će se dalje dešavati na tom polju. Aplikacije poput ovih u poslednje vreme sve više dobijaju na značaju. Vista je donela sličnu mogućnost za programe u start meniju, Mozilla Ubiquity je ponovo u fokusu, a ljudi isto tako puno očekuju od daljeg razvoja QuickSilver-a.

“Quick Launch” aplikacije za Linux:

• Launchy (postoji i verzija za Windows)
  
• Katapult (KDE)
• Do (Gnome)

Za OS X

• Google Quick Search Box
• QuickSilver

Za Windows

• Colibri
• SlickRun

Za Firefox

• Mozilla Ubiquity

Koliko puta ste čuli da neko pominje Ubuntu i nikako niste znali o čemu se priča? Ili vam se možda desilo da sednete za računar svog prijatelja i da kad pogledate desktop nešto nije kao što ste navikli da bude?

Nema dugmeta na kome piše Start, već imate Applications, Places i System…

A tek ta braon pozadina…

DISCLAIMER, tj. moje ograđivanje od odgovornosti za svu štetu koja može nastati na vašem računaru/podacima i svim gubitcima koji odatle nastanu. Sve što radite, radite na sopstveni rizik.

Šta je Ubuntu?

Ubuntu je operativni sistem baziran na Linux kernel-u (jezgru operativnog sistema). Nastao je kao grana Debian distribucije. Zbog izuzetne pažnje posvećene prilagođavanju prosečnom korisniku, Ubuntu je stekao veliku popularnost, i u većini slučajeva je rangiran na prvom mestu na listi DistroWatch-a. Najveći deo izvornog koda je napisan od strane entuzijasta kao i kod drugih distribucija, međutim, razlog zbog kojeg je toliko ispeglan je sponzorstvo Marka Šatlvurta (Mark Shuttleworth) i Canonical-a. Za razliku od ostalih distribucija, Ubuntu je osmišljen da bude pogodan prvenstveno prosečnom korisniku računara. Naravno, to nije jedino što možete s njim raditi, takođe veoma je sposoban kao server ili radna stanica.

Može li da se proba bez instalacije, i ako mi se svidi, kako se instalira?

VAŽNO:

Pre nego što krenete sa instalacijom, toplo savetujem da imate potpuni back-up svih bitnih dokumenata, i da se uverite da imate instalacije za aplikacije koje vam trebaju pod Windows-om kao i instalaciju i samog windows-a jer ukoliko se nešto desi ili ne budete zadovoljni Ubuntu-om, da možete da vratite računar u prethodno stanje.

Ubuntu možete probati sa Live diska, gde će se ceo sistem podići koristeći samo CD i RAM memoriju. Nikakve promene se neće desiti na vašem hard disku ukoliko ne pokrenete instalaciju ili ručno ne pristupite hard disku i sami izmenite podatke. Poenta ovog pristupa je da vidite da li vaš računar može da pokrene Ubuntu, da li postoji neki hardware-ski konflikt ili nekompatibilnost, da vidite kako izgleda i osetite operativni sistem, da probate software koji ide uz njega, možda čak i da opravite vaš prethodni operativni sistem ili možda da pomoću njega uradite back-up bitnih dokumenata na računaru sa oštećenim OS-om. U ovom serijalu će biti pokrivena instalacija na praznu mašinu kao stand-alone operativni sistem, kao iprocedura instalacije windows-a i Ubutnu Linux-a na istu mašinu. Iako je moguće izvesti instalaciju na već “razradjenu” Windows mašinu, procedura je komplikovana, i može doći do gubitka svih podataka ukoliko ne znate šta radite.

ISO image možete download-ovati sa zvaničnog sajta distribucije. Za rezanje diska možete koristiti ImgBurn (freeware), ili bilo koji drugi program za rezanje na koji ste navikli. Ukoliko nemate uslova za download fajla te veličine zbog spore veze, možete naručiti besplatnu kopiju putem pošte gde apsolutno besplatno na kućnu adresu dobijate CD-ove za 4-5 nedelja. Ovo je velika retkost, i velika stvar za one koji drugačije ne bi mogli da dodju do instalacionog diska. Molim vas, ne zloupotrbljavajte velikodušnost ako možete da dodjete do instalacije i na drugi način.

Mašina koju preporučujem za korišćenje pod linux-om bi trebala da ima relativno "generičke" komponente kako ne biste čupali kosu s glave u muci da sve podesite da radi kako treba. Najbezbolnije isustvo s grafičkim karticama ćete imati ako koristite integrisanu Intel grafičku koja će od prvog trenutka besprekorno raditi. Nakon toga idu nVidia kartice, s tim da ako želite hardware-sko ubrzanje morate koristiti “propriatery” drajvere, ali ako ništa drugo, nVidia pravi solidne drajvere za Linux. Ati je "hit&miss". Neke grafičke starije generacije će raditi bez ikakvih dodatnih drajvera, dok za neke ni najnoviji neće raditi kako treba. Integrisane zvučne kartice su prakrično sve podržane. 512 MB RAM memorije je preporučeno za komforan rad. Što se procesora tice, od Pentiuma 3(i ekvivalenata) pa naviše je potrebno za udobno korišćenje računara, mada će raditi i Pentium 2. Za vezu sa internetom, ako koristite broadband, vidite ako vaš modem ima ethernet (mrežni) priključak. Od svih varijanti, to je najbezbolniji način povezivanja. Neki USB modemi će raditi odmah, za neke morate da izvodite akrobacije, a neki neće raditi uopšte. Ako koristite običan dial-up, i imate software-ski modem sa Conexant-ovim čipom, nemate sreće ukoliko ne želite da platite oko $20 za drajver. Toliko košta dobar interni hardware-ski modem. Ako je modem na laptop-u, verovatno je u pitanju model sa Conexant-ovim čipom. Sorry. Wireless je generalno dobro podržan i ne bi trebalo da imate problem. Bluetooth podrška je tu i tamo…  Nepotrebno je reći, svi optički drajvovi i hard diskovi su podržani. USB i Firewire eksterni diskovi takodje.

Procedura za pokretanje Live diska je sledeća (podrazumeva se da ste nabavili instalacioni disk):

Ubacite disk u optički drajv, i prilikom paljenja računara treba da podesite da računar prvo gleda optički drajv za operativni sistem. Na nekim računarima imaćete one-time boot opciju, a negde ćete morati da ulazite u BIOS racunara (najčešče pritiskajući tastel Del tokom prvih par sekundi paljenja računara, mada uvek piše, press “neko_dugme” to enter BIOS), i tu da podesite “Boot sequence” tim redosledom da optički drajv bude ispred hard diska. Na ovom sajtu postoji koristan vodič za to.

Ukoliko ste sve pravilno podesili, dočekaće vas sledeća slika na ekranu:

Ovde imate izbor jezika za proces instalacije, gde na žalost nije ponuđen srpski. (pimedba autora: ruku na srce, ne sećam se da sam ikad koristio i kada je to bilo ponudjeno, bilo koji OS, mobilni telefon, DVD, TV i sl. sa menijem na srpskom.)

Pretpostavka je da će većina koristiti engleski. Posle izbora jezika imaćete sledeću sliku na ekranu:

Iz ličnog iskustva, prvo savetujem da proverite CD (3. opcija) a onda tek
da nastavite dalje jer može se desiti da vam se ogadi iskustvo pokušaja korišćenja Linux-a zbog neke gluposti kao što je ogrebotina na disku.

Ovakav rezultav želite da vidite:

Eh, da, sad idemo ponovo kroz izbor jezika, pa onda “Try Ubuntu without any change to your computer”.

Malo će potrajati učitavanje jer sve ide direktno sa CD-a. Nemojte misliti da će se Ubuntu tako vući i kad se instalira.

Nakon učitavanja, trebali bi da vidite ovu sliku i da čujete kratak audio klip koji vas dočekuje.

Ono što će vas dočekati će biti braon. Da, lepo ste čuli! Braon!

Da li je u pitanju diferenciranje od konkurencije, ili jednostavno Mark Šatlvurt voli braon, nebitno je. Meni se svidja. Ako vam ne odgovara, promenite pozadinu. Ovo je ipak Linux, možete sve i svašta da podešavate.

Primetićete da postoji ikonica ispod koje piše Install, i njom pokrećete instalaciju OS-a. Za sada je zaobiđite. Kasnije ćemo se vratiti na nju.

Za vas koji ste navikli na Windows, primetićete da ne postoji dugme start. Imate Applications, Places, i System.

U meniju sa aplikacijama videćete podelu po kategorijama, kao i mogućnost dodavanja ili uklanjanja postojećih aplikacija. U osnovnom izdanju, imaćete Firefox web pretraživač, Evolution za email, imenik i kalendar, kompletan OpenOffice.Org kao zamenu za MS Office, kao i aplikacije za pregled i obradu slika, puštanje muzike, instant poruke i tako dalje i tako bliže…

Places je vrlo sličan My Computer prozoru u MS Windowsu. Tu su vam i folderi za dokumente, muziku, slike…

U System meniju imate podešavanja za izgled desktop-a, rezoluciju, power management, tastaturu, kao i ozbiljnije stvari, tipa administracija korisničkih naloga, update-ovanje sistema, podešavanje štampaca… tu takodje i gasite računar.

Za vreme korišćenja sistema u “Live” modu, nikakve promene se neće dešavati na vašem hard disku, ukoliko vi sami ne pristupite istom i počnete nešto da brišete, pišete ili kopirate. Tu ćete videti kako se slažu Linux i vaš računar. Kada budete završili s korišćenjem računara, i pokrenuli gašenje, u jednom trenutku će vam biti ponudjeno da izvadite CD i pritisnete bilo koje dugme kako biste ugasili/resetovali racunar.

Nastavak sledi…

U sledećem postu ću vam opisati detaljno proces, kao i moje lične preporuke kako da pripremite vaš računar za instalaciju Ubuntu-a. Do tada, uživajte u Ubuntu Linux-u u Live varijanti!