Ova vest je izuzetno važna i dalji napredak Google-a na ovom polju biće praćen sa velikom pažnjom. Netbook računari postaju izuzetno važno tržište i već postoji nekoliko projekata poput ovoga na kojem Google radi. Treba pomenuti Jolicloud (Tariq Krim) i Moblin. Sa nestrpljenjem čekamo dalji razvoj.

Iako postoje sajtovi za organizaciju RSS feedova poput Google Readera ili Netvibesa koji omogućavaju pravljenje ličnih kolekcija feedova na webu sa bilo kog mesta, dobar deo korisnika GNU/Linuxa preferira upotrebu grafičkih klijentskih aplikacija koje omogućavaju čitanje i upravljanje keširanim sadržajem bez Internet konekcije. Od svih raznih rešenja izabrao sam tri predstavnika: Akregator, Liferea i RSSOwl.

Sva tri programa vizuelno su veoma slična — komponente su organizovane u formu specifičnu za e-mail klijente. Prozor je horizontalno podeljen na dve kolone, od čega levu kolonu čitavom visinom zauzima prostor za prikaz stabla direktorijuma i feedova, dok je desna strana predviđena za kartice koje vertikalno mogu biti podeljene u dva reda za prikaz spiska članaka iz feeda u gornjem, i prikaz sadržaja izabranog članka u donjem odeljku, odn. za prikaz izvorne web stranice članka. Takođe sva tri programa dele sledeće karakteristike:

• podržavaju uvoz i izvoz OPML listi feedova
• omogućavaju dobavljanje feedova uz upotrebu korisničkog imena i lozinke
• podržavaju vezu preko proxy servera

Akregator

Akregator je „sakupljač dovoda za KDE“ zasnovan na Qt bibliotekama te je kao takav prirodni izbor korisnika KDE okruženja. Obzirom da je integrisan u okruženje, prikaz sadržaja je identičan prikazu u ostalim Qt programima.

Ne sadrži napredne mogućnosti filtriranja, već samo u delu iznad spiska članaka omogućava pretraživanje za ključnim rečima unutar izabranog feeda, odn. izbor nepromenljivih filtera za prikaz nepročitanih, novih ili važnih članaka.

U delu za prikaz članka pored sadržaja prikazani su naslov, datum i autor članka. Omogućeno je slanje veze do članka i datoteke članka e-poštom iz menija Article, a takođe je moguće odštampati izabrani članak.

Kretanje kroz feedove i članke obavlja se preko intuitivnih prečica sa tastature, dok su te opcije rasturene u nekoliko menija za šta je kriva nesrećna podela između standardnih menija File, Edit i View, i specifičnih Go, Feed i Article.

U sistemskoj kaseti prikazuje se ikonica programa sa brojem nepročitanih članaka, što omogućava i sakrivane programa sa panela.

Liferea

Liferea je program zasnovan na Gtk+ bibliotekama što ga prirodno čini izborom korisnika GNOME i XFCE okruženja, ali ga jednako mogu koristiti i drugi korisnici.

U stablu direktorijuma i feedova svoje mesto su pronašli i filteri za nepročitane i važne članke (podrazumevano), te kutije za ručno odvojene članke (News Bin). Moguće je dodati i više korisnički definisanih filtera koji će grupisati članke prema određenim kriterijumima.

U delu za prikaz izabranog članka pored njegovog sadržaja prikazani su naslov, kategorija kojoj članak pripada i autor. Ovo mesto je takođe predviđeno i za korisne prečice za obeležavanje članka važnim, slanje veze do članka na jedan od 44 predefinisanih social bookmarking sajtova, instant odlazak do formulara za pisanje komentara na članak te pretraživanje za člancima koji sadrže vezu na izabrani članak u okviru željenog social bookmarking sajta.

Pored akcija za upravljanje, uređivanje i kretanje kroz feedove i članke, u menijima se nalazi i menažer skripti za upravljanje korisnički definisanim akcijama na određene događaje (npr. zvučni signal po završetku osvežavanja feedova).

U sistemskoj kaseti prikazuje se ikonica programa sa brojem nepročitanih članaka, i program je moguće skloniti sa panela spuštanjem u sistemsku kasetu. Ono što mi se ne sviđa kod ovog programa su nedostatak opcije za štampanje izabranog članka, i vizuelno nedopadljivo prozorče za obaveštavanje o novim člancima.

RSSOwl

Za razliku od prethodna dva programa, RSSOwl je pisan u Javi pa je kao takav najpogodniji za upotrebu u bilo kom radnom okruženju.

Na prvi pogled rasporedom komponenti ne odstupa od očekivanog ali se naprednim funkcijama veoma izdvaja od „konkurencije“. Iznad stabla direktorijuma i feedova (Bookmarks) nalazi se set alatki za upravljanje, organizaciju i filtriranje grupa feedova, kojih može biti više. Između ostalih direktorijuma u stablu se nalaze i virtuelni filteri za izdvojene (Sticky News) i označene (Labeled News) članke. Za pohvalu je i set predefinisanih feedova iz različitih oblasti (biznis, računari, zabava, hrana, zdravlje, Internet, muzika, politika, nauka i dr) koji dolazi kao podrazumevana grupa.

Iznad spiska članaka nalazi se nešto bogatija traka alatki za filtriranje (novi, nepročitani i izdvojeni članci, najnoviji, objavljeni u poslednjih 5 dana) i grupisanje članaka (po autoru, datumu objavljivanja, kategorijama, naslovu).

U delu za prikaz članka smešteni su naslov, datum objavljivanja i autor članka, kao i spisak kategorija kojima pripada, veza do komentara na originalnoj stranici, te prečice za traženje relevantnih članaka na osnovu ključnih reči. RSSOwl omogućava štampanje željenog članka.

U sistemskoj kaseti se nalazi ikonica bez prikazanog broja nepročitanih članaka, te je program minimizacijom moguće skloniti sa panela u sistemsku kasetu. U prozorčetu za obaveštenje o pristiglim novim člancima može se prikazati i deo sadržaja najnovijih članaka.

Sagledavajući sve mogućnnosti i nedostatke pomenuta tri programa, izbor najboljeg rešenja nije teško doneti. Akregator kao program sa najmanje naprednih mogućnosti odličan je izbor za korisnike koji nemaju potrebe za ikakvom organizacijom feedova i dobavljenog sadržaja. Liferea je nešto napredniji i zahvaljujući filterima može biti dobar izbor za prosečne i korisnike koji ne zahtevaju potpunu kontrolu nad feedovima. Takođe je dobar izbor za ljude kojima je bitan social bookmarking. Pa ipak, iako nema ugrađenu mogućnost social bookmarkinga, RSSOwl je program koji zaslužuje svaku preporuku obzirom da sadrži većinu mogućnosti prethodna dva, plus mnogo više. Još ako ste od onih koji žele da klasifikuju i upravljaju RSS dovodima u sitna crevca, RSSOwl je ono što vam treba.

Korisne adrese

• Akregator
• Liferea
• RSSOwl

Koliko puta ste čuli da neko pominje Ubuntu i nikako niste znali o čemu se priča? Ili vam se možda desilo da sednete za računar svog prijatelja i da kad pogledate desktop nešto nije kao što ste navikli da bude?

Nema dugmeta na kome piše Start, već imate Applications, Places i System…

A tek ta braon pozadina…

DISCLAIMER, tj. moje ograđivanje od odgovornosti za svu štetu koja može nastati na vašem računaru/podacima i svim gubitcima koji odatle nastanu. Sve što radite, radite na sopstveni rizik.

Šta je Ubuntu?

Ubuntu je operativni sistem baziran na Linux kernel-u (jezgru operativnog sistema). Nastao je kao grana Debian distribucije. Zbog izuzetne pažnje posvećene prilagođavanju prosečnom korisniku, Ubuntu je stekao veliku popularnost, i u većini slučajeva je rangiran na prvom mestu na listi DistroWatch-a. Najveći deo izvornog koda je napisan od strane entuzijasta kao i kod drugih distribucija, međutim, razlog zbog kojeg je toliko ispeglan je sponzorstvo Marka Šatlvurta (Mark Shuttleworth) i Canonical-a. Za razliku od ostalih distribucija, Ubuntu je osmišljen da bude pogodan prvenstveno prosečnom korisniku računara. Naravno, to nije jedino što možete s njim raditi, takođe veoma je sposoban kao server ili radna stanica.

Može li da se proba bez instalacije, i ako mi se svidi, kako se instalira?

VAŽNO:

Pre nego što krenete sa instalacijom, toplo savetujem da imate potpuni back-up svih bitnih dokumenata, i da se uverite da imate instalacije za aplikacije koje vam trebaju pod Windows-om kao i instalaciju i samog windows-a jer ukoliko se nešto desi ili ne budete zadovoljni Ubuntu-om, da možete da vratite računar u prethodno stanje.

Ubuntu možete probati sa Live diska, gde će se ceo sistem podići koristeći samo CD i RAM memoriju. Nikakve promene se neće desiti na vašem hard disku ukoliko ne pokrenete instalaciju ili ručno ne pristupite hard disku i sami izmenite podatke. Poenta ovog pristupa je da vidite da li vaš računar može da pokrene Ubuntu, da li postoji neki hardware-ski konflikt ili nekompatibilnost, da vidite kako izgleda i osetite operativni sistem, da probate software koji ide uz njega, možda čak i da opravite vaš prethodni operativni sistem ili možda da pomoću njega uradite back-up bitnih dokumenata na računaru sa oštećenim OS-om. U ovom serijalu će biti pokrivena instalacija na praznu mašinu kao stand-alone operativni sistem, kao iprocedura instalacije windows-a i Ubutnu Linux-a na istu mašinu. Iako je moguće izvesti instalaciju na već “razradjenu” Windows mašinu, procedura je komplikovana, i može doći do gubitka svih podataka ukoliko ne znate šta radite.

ISO image možete download-ovati sa zvaničnog sajta distribucije. Za rezanje diska možete koristiti ImgBurn (freeware), ili bilo koji drugi program za rezanje na koji ste navikli. Ukoliko nemate uslova za download fajla te veličine zbog spore veze, možete naručiti besplatnu kopiju putem pošte gde apsolutno besplatno na kućnu adresu dobijate CD-ove za 4-5 nedelja. Ovo je velika retkost, i velika stvar za one koji drugačije ne bi mogli da dodju do instalacionog diska. Molim vas, ne zloupotrbljavajte velikodušnost ako možete da dodjete do instalacije i na drugi način.

Mašina koju preporučujem za korišćenje pod linux-om bi trebala da ima relativno "generičke" komponente kako ne biste čupali kosu s glave u muci da sve podesite da radi kako treba. Najbezbolnije isustvo s grafičkim karticama ćete imati ako koristite integrisanu Intel grafičku koja će od prvog trenutka besprekorno raditi. Nakon toga idu nVidia kartice, s tim da ako želite hardware-sko ubrzanje morate koristiti “propriatery” drajvere, ali ako ništa drugo, nVidia pravi solidne drajvere za Linux. Ati je "hit&miss". Neke grafičke starije generacije će raditi bez ikakvih dodatnih drajvera, dok za neke ni najnoviji neće raditi kako treba. Integrisane zvučne kartice su prakrično sve podržane. 512 MB RAM memorije je preporučeno za komforan rad. Što se procesora tice, od Pentiuma 3(i ekvivalenata) pa naviše je potrebno za udobno korišćenje računara, mada će raditi i Pentium 2. Za vezu sa internetom, ako koristite broadband, vidite ako vaš modem ima ethernet (mrežni) priključak. Od svih varijanti, to je najbezbolniji način povezivanja. Neki USB modemi će raditi odmah, za neke morate da izvodite akrobacije, a neki neće raditi uopšte. Ako koristite običan dial-up, i imate software-ski modem sa Conexant-ovim čipom, nemate sreće ukoliko ne želite da platite oko $20 za drajver. Toliko košta dobar interni hardware-ski modem. Ako je modem na laptop-u, verovatno je u pitanju model sa Conexant-ovim čipom. Sorry. Wireless je generalno dobro podržan i ne bi trebalo da imate problem. Bluetooth podrška je tu i tamo…  Nepotrebno je reći, svi optički drajvovi i hard diskovi su podržani. USB i Firewire eksterni diskovi takodje.

Procedura za pokretanje Live diska je sledeća (podrazumeva se da ste nabavili instalacioni disk):

Ubacite disk u optički drajv, i prilikom paljenja računara treba da podesite da računar prvo gleda optički drajv za operativni sistem. Na nekim računarima imaćete one-time boot opciju, a negde ćete morati da ulazite u BIOS racunara (najčešče pritiskajući tastel Del tokom prvih par sekundi paljenja računara, mada uvek piše, press “neko_dugme” to enter BIOS), i tu da podesite “Boot sequence” tim redosledom da optički drajv bude ispred hard diska. Na ovom sajtu postoji koristan vodič za to.

Ukoliko ste sve pravilno podesili, dočekaće vas sledeća slika na ekranu:

Ovde imate izbor jezika za proces instalacije, gde na žalost nije ponuđen srpski. (pimedba autora: ruku na srce, ne sećam se da sam ikad koristio i kada je to bilo ponudjeno, bilo koji OS, mobilni telefon, DVD, TV i sl. sa menijem na srpskom.)

Pretpostavka je da će većina koristiti engleski. Posle izbora jezika imaćete sledeću sliku na ekranu:

Iz ličnog iskustva, prvo savetujem da proverite CD (3. opcija) a onda tek
da nastavite dalje jer može se desiti da vam se ogadi iskustvo pokušaja korišćenja Linux-a zbog neke gluposti kao što je ogrebotina na disku.

Ovakav rezultav želite da vidite:

Eh, da, sad idemo ponovo kroz izbor jezika, pa onda “Try Ubuntu without any change to your computer”.

Malo će potrajati učitavanje jer sve ide direktno sa CD-a. Nemojte misliti da će se Ubuntu tako vući i kad se instalira.

Nakon učitavanja, trebali bi da vidite ovu sliku i da čujete kratak audio klip koji vas dočekuje.

Ono što će vas dočekati će biti braon. Da, lepo ste čuli! Braon!

Da li je u pitanju diferenciranje od konkurencije, ili jednostavno Mark Šatlvurt voli braon, nebitno je. Meni se svidja. Ako vam ne odgovara, promenite pozadinu. Ovo je ipak Linux, možete sve i svašta da podešavate.

Primetićete da postoji ikonica ispod koje piše Install, i njom pokrećete instalaciju OS-a. Za sada je zaobiđite. Kasnije ćemo se vratiti na nju.

Za vas koji ste navikli na Windows, primetićete da ne postoji dugme start. Imate Applications, Places, i System.

U meniju sa aplikacijama videćete podelu po kategorijama, kao i mogućnost dodavanja ili uklanjanja postojećih aplikacija. U osnovnom izdanju, imaćete Firefox web pretraživač, Evolution za email, imenik i kalendar, kompletan OpenOffice.Org kao zamenu za MS Office, kao i aplikacije za pregled i obradu slika, puštanje muzike, instant poruke i tako dalje i tako bliže…

Places je vrlo sličan My Computer prozoru u MS Windowsu. Tu su vam i folderi za dokumente, muziku, slike…

U System meniju imate podešavanja za izgled desktop-a, rezoluciju, power management, tastaturu, kao i ozbiljnije stvari, tipa administracija korisničkih naloga, update-ovanje sistema, podešavanje štampaca… tu takodje i gasite računar.

Za vreme korišćenja sistema u “Live” modu, nikakve promene se neće dešavati na vašem hard disku, ukoliko vi sami ne pristupite istom i počnete nešto da brišete, pišete ili kopirate. Tu ćete videti kako se slažu Linux i vaš računar. Kada budete završili s korišćenjem računara, i pokrenuli gašenje, u jednom trenutku će vam biti ponudjeno da izvadite CD i pritisnete bilo koje dugme kako biste ugasili/resetovali racunar.

Nastavak sledi…

U sledećem postu ću vam opisati detaljno proces, kao i moje lične preporuke kako da pripremite vaš računar za instalaciju Ubuntu-a. Do tada, uživajte u Ubuntu Linux-u u Live varijanti!