Koliko sam uspeo da ukapiram, samo u Mac verziji dolazi kao samostalna aplikacija dok je za Windows i Linux operativne sisteme mozete naći u okviru Google Desktop paketa. Naime, ovo parče softvera vam pomaže da lako nađete i startujete aplikaciju, nađete i otvorite fajl ili folder. Umesto da koristite “file browser” (Finder), jednostavno pozovete ovaj program i počnete da kucate ime aplikacije ili fajla kojeg želite. Gotovo istog trenutka dobijate rezultate (live search) i pritiskom na enter pokrećete traženu stavku. Ovo je veoma brz i jednostavan način pristupanja podacima i kada se naviknete na njega (a na bolje se čovek uvek brže navikne), teško je zamisliti korišćenje računara na drugi način.

Google QSB je besplatan alat (izdat pod MIT licencom). Za pokretanje, potreban Vam je najmanje OSX 10.5 (Leopard).

Po “default”-u QSB se pokreće sa dva pritiska na Cmd, što je skroz dobro rešenje. Ovo je naravno moguće promeniti. Takođe, moguće je podesiti da app startuje sa OS-om, a da se pri tom ikona ne pojavljuje u dock-u. U okviru podešavanja možete promeniti boju “widget”-a i izabrati broj rezultata za prikazivanje. Postoji mogućnost definisanja naloga (accounts) za google i twitter. Naravno, QBS je veoma dobro integrisan sa svim Google-ovim servisima (Docs, Calendar, Gmail, Picasa).

QuickSilver VS Google Quick Search Box

GQSB je još uvek prototip i nije potpuno ispeglan. Čini mi se da je QuickSilver dosta brži i da bolje izlazi na kraj sa pretragom.

U svakom slučaju vredi probati, podržati ovaj open source projekat i pratiti šta će se dalje dešavati na tom polju. Aplikacije poput ovih u poslednje vreme sve više dobijaju na značaju. Vista je donela sličnu mogućnost za programe u start meniju, Mozilla Ubiquity je ponovo u fokusu, a ljudi isto tako puno očekuju od daljeg razvoja QuickSilver-a.

“Quick Launch” aplikacije za Linux:

• Launchy (postoji i verzija za Windows)
  
• Katapult (KDE)
• Do (Gnome)

Za OS X

• Google Quick Search Box
• QuickSilver

Za Windows

• Colibri
• SlickRun

Za Firefox

• Mozilla Ubiquity

Koliko puta ste čuli da neko pominje Ubuntu i nikako niste znali o čemu se priča? Ili vam se možda desilo da sednete za računar svog prijatelja i da kad pogledate desktop nešto nije kao što ste navikli da bude?

Nema dugmeta na kome piše Start, već imate Applications, Places i System…

A tek ta braon pozadina…

DISCLAIMER, tj. moje ograđivanje od odgovornosti za svu štetu koja može nastati na vašem računaru/podacima i svim gubitcima koji odatle nastanu. Sve što radite, radite na sopstveni rizik.

Šta je Ubuntu?

Ubuntu je operativni sistem baziran na Linux kernel-u (jezgru operativnog sistema). Nastao je kao grana Debian distribucije. Zbog izuzetne pažnje posvećene prilagođavanju prosečnom korisniku, Ubuntu je stekao veliku popularnost, i u većini slučajeva je rangiran na prvom mestu na listi DistroWatch-a. Najveći deo izvornog koda je napisan od strane entuzijasta kao i kod drugih distribucija, međutim, razlog zbog kojeg je toliko ispeglan je sponzorstvo Marka Šatlvurta (Mark Shuttleworth) i Canonical-a. Za razliku od ostalih distribucija, Ubuntu je osmišljen da bude pogodan prvenstveno prosečnom korisniku računara. Naravno, to nije jedino što možete s njim raditi, takođe veoma je sposoban kao server ili radna stanica.

Može li da se proba bez instalacije, i ako mi se svidi, kako se instalira?

VAŽNO:

Pre nego što krenete sa instalacijom, toplo savetujem da imate potpuni back-up svih bitnih dokumenata, i da se uverite da imate instalacije za aplikacije koje vam trebaju pod Windows-om kao i instalaciju i samog windows-a jer ukoliko se nešto desi ili ne budete zadovoljni Ubuntu-om, da možete da vratite računar u prethodno stanje.

Ubuntu možete probati sa Live diska, gde će se ceo sistem podići koristeći samo CD i RAM memoriju. Nikakve promene se neće desiti na vašem hard disku ukoliko ne pokrenete instalaciju ili ručno ne pristupite hard disku i sami izmenite podatke. Poenta ovog pristupa je da vidite da li vaš računar može da pokrene Ubuntu, da li postoji neki hardware-ski konflikt ili nekompatibilnost, da vidite kako izgleda i osetite operativni sistem, da probate software koji ide uz njega, možda čak i da opravite vaš prethodni operativni sistem ili možda da pomoću njega uradite back-up bitnih dokumenata na računaru sa oštećenim OS-om. U ovom serijalu će biti pokrivena instalacija na praznu mašinu kao stand-alone operativni sistem, kao iprocedura instalacije windows-a i Ubutnu Linux-a na istu mašinu. Iako je moguće izvesti instalaciju na već “razradjenu” Windows mašinu, procedura je komplikovana, i može doći do gubitka svih podataka ukoliko ne znate šta radite.

ISO image možete download-ovati sa zvaničnog sajta distribucije. Za rezanje diska možete koristiti ImgBurn (freeware), ili bilo koji drugi program za rezanje na koji ste navikli. Ukoliko nemate uslova za download fajla te veličine zbog spore veze, možete naručiti besplatnu kopiju putem pošte gde apsolutno besplatno na kućnu adresu dobijate CD-ove za 4-5 nedelja. Ovo je velika retkost, i velika stvar za one koji drugačije ne bi mogli da dodju do instalacionog diska. Molim vas, ne zloupotrbljavajte velikodušnost ako možete da dodjete do instalacije i na drugi način.

Mašina koju preporučujem za korišćenje pod linux-om bi trebala da ima relativno "generičke" komponente kako ne biste čupali kosu s glave u muci da sve podesite da radi kako treba. Najbezbolnije isustvo s grafičkim karticama ćete imati ako koristite integrisanu Intel grafičku koja će od prvog trenutka besprekorno raditi. Nakon toga idu nVidia kartice, s tim da ako želite hardware-sko ubrzanje morate koristiti “propriatery” drajvere, ali ako ništa drugo, nVidia pravi solidne drajvere za Linux. Ati je "hit&miss". Neke grafičke starije generacije će raditi bez ikakvih dodatnih drajvera, dok za neke ni najnoviji neće raditi kako treba. Integrisane zvučne kartice su prakrično sve podržane. 512 MB RAM memorije je preporučeno za komforan rad. Što se procesora tice, od Pentiuma 3(i ekvivalenata) pa naviše je potrebno za udobno korišćenje računara, mada će raditi i Pentium 2. Za vezu sa internetom, ako koristite broadband, vidite ako vaš modem ima ethernet (mrežni) priključak. Od svih varijanti, to je najbezbolniji način povezivanja. Neki USB modemi će raditi odmah, za neke morate da izvodite akrobacije, a neki neće raditi uopšte. Ako koristite običan dial-up, i imate software-ski modem sa Conexant-ovim čipom, nemate sreće ukoliko ne želite da platite oko $20 za drajver. Toliko košta dobar interni hardware-ski modem. Ako je modem na laptop-u, verovatno je u pitanju model sa Conexant-ovim čipom. Sorry. Wireless je generalno dobro podržan i ne bi trebalo da imate problem. Bluetooth podrška je tu i tamo…  Nepotrebno je reći, svi optički drajvovi i hard diskovi su podržani. USB i Firewire eksterni diskovi takodje.

Procedura za pokretanje Live diska je sledeća (podrazumeva se da ste nabavili instalacioni disk):

Ubacite disk u optički drajv, i prilikom paljenja računara treba da podesite da računar prvo gleda optički drajv za operativni sistem. Na nekim računarima imaćete one-time boot opciju, a negde ćete morati da ulazite u BIOS racunara (najčešče pritiskajući tastel Del tokom prvih par sekundi paljenja računara, mada uvek piše, press “neko_dugme” to enter BIOS), i tu da podesite “Boot sequence” tim redosledom da optički drajv bude ispred hard diska. Na ovom sajtu postoji koristan vodič za to.

Ukoliko ste sve pravilno podesili, dočekaće vas sledeća slika na ekranu:

Ovde imate izbor jezika za proces instalacije, gde na žalost nije ponuđen srpski. (pimedba autora: ruku na srce, ne sećam se da sam ikad koristio i kada je to bilo ponudjeno, bilo koji OS, mobilni telefon, DVD, TV i sl. sa menijem na srpskom.)

Pretpostavka je da će većina koristiti engleski. Posle izbora jezika imaćete sledeću sliku na ekranu:

Iz ličnog iskustva, prvo savetujem da proverite CD (3. opcija) a onda tek
da nastavite dalje jer može se desiti da vam se ogadi iskustvo pokušaja korišćenja Linux-a zbog neke gluposti kao što je ogrebotina na disku.

Ovakav rezultav želite da vidite:

Eh, da, sad idemo ponovo kroz izbor jezika, pa onda “Try Ubuntu without any change to your computer”.

Malo će potrajati učitavanje jer sve ide direktno sa CD-a. Nemojte misliti da će se Ubuntu tako vući i kad se instalira.

Nakon učitavanja, trebali bi da vidite ovu sliku i da čujete kratak audio klip koji vas dočekuje.

Ono što će vas dočekati će biti braon. Da, lepo ste čuli! Braon!

Da li je u pitanju diferenciranje od konkurencije, ili jednostavno Mark Šatlvurt voli braon, nebitno je. Meni se svidja. Ako vam ne odgovara, promenite pozadinu. Ovo je ipak Linux, možete sve i svašta da podešavate.

Primetićete da postoji ikonica ispod koje piše Install, i njom pokrećete instalaciju OS-a. Za sada je zaobiđite. Kasnije ćemo se vratiti na nju.

Za vas koji ste navikli na Windows, primetićete da ne postoji dugme start. Imate Applications, Places, i System.

U meniju sa aplikacijama videćete podelu po kategorijama, kao i mogućnost dodavanja ili uklanjanja postojećih aplikacija. U osnovnom izdanju, imaćete Firefox web pretraživač, Evolution za email, imenik i kalendar, kompletan OpenOffice.Org kao zamenu za MS Office, kao i aplikacije za pregled i obradu slika, puštanje muzike, instant poruke i tako dalje i tako bliže…

Places je vrlo sličan My Computer prozoru u MS Windowsu. Tu su vam i folderi za dokumente, muziku, slike…

U System meniju imate podešavanja za izgled desktop-a, rezoluciju, power management, tastaturu, kao i ozbiljnije stvari, tipa administracija korisničkih naloga, update-ovanje sistema, podešavanje štampaca… tu takodje i gasite računar.

Za vreme korišćenja sistema u “Live” modu, nikakve promene se neće dešavati na vašem hard disku, ukoliko vi sami ne pristupite istom i počnete nešto da brišete, pišete ili kopirate. Tu ćete videti kako se slažu Linux i vaš računar. Kada budete završili s korišćenjem računara, i pokrenuli gašenje, u jednom trenutku će vam biti ponudjeno da izvadite CD i pritisnete bilo koje dugme kako biste ugasili/resetovali racunar.

Nastavak sledi…

U sledećem postu ću vam opisati detaljno proces, kao i moje lične preporuke kako da pripremite vaš računar za instalaciju Ubuntu-a. Do tada, uživajte u Ubuntu Linux-u u Live varijanti!