vcd logo

Rešenje je u alternativnim programima koji rade istu ili sličnu stvar, a bezbolno se instaliraju i pokreću na Windows 7 operativnom sistemu. Jedan od takvih je SlySoft-ov Virtual Clone Drive.

Radi se o malom i jednostavnom programu koji se nakon preuzimanja sa zvanične strane instalira potpuno bezbolno i ne zahteva restart računara. Omogućava emulaciju desetine virtuelnih diskova istovremeno, mada većini korisnika neće ni trebati više od jednog “lažnog” drajva. Preveden je na nekoliko svetskih jezika, ali na žalost u izboru nije srpski.

Interfejs je minimalan – jedna ikona u sistemskoj kaseti pomoću koje možete pozvati komandni meni, te prozor sa podešavanjima koji omogućava promenu jezika i opcije programa. Moguće je promeniti broj aktivnih virtuelnih uređaja, dodeliti svim virtuelnim diskovima “Virtuelnu ovcu” kao znak raspoznavanja, uključiti opciju čuvanja podataka o prethodno učitanim “slikama” kako bi mogle ponovo da se učitaju bez potrage sa samo jednim klikom, te na kraju omogućiti buffer za virtuelni uređaj, koji znatno ubrzava rad.

Virtual Clone Drive podržava samo otvorene standarde, te je samim tim njegova upotreba ograničena na virtuelizaciju ISO, BIN, CCD, IMG, DVD, UDF i sličnih formata. Vlasnički zatvoreni formati poput MDF, NRG i drugih nisu podržani, kao ni emulacija sistema zaštite koja odlikuje Deamon Tools i Alcohol ili kreiranje virtuelnih kontejnera iz postojećih diskova. Međutim treba istaći da se radi o sjajnom programu koji radi upravo ono za šta je namenjen – emulira virtuelne CD, DVD, pa i BlueRay diskove. Prilikom testiranja isprobali smo ga i u ulozi koja zvanično nije podržana – emuliranju diskova sa igrama – i svi isprobani naslovi, a radi se o nekoliko najnovijih ostvarenja iz proteklog meseca, su radili bez problema (testiranje je vršeno na Windows 7 Ultimate x64 RC).

Ono čime se ovaj sjajni program još više ističe, pored male veličine, je cena. Virtual Clone Drive je potpuno besplatna aplikacija. Naravno, nije jedini program ove vrste i alternativa je uvek moguća: Tu su i PowerISO ili MagicISO, ali verujemo da ćete nakon kraćeg testiranja ovog programa teško odlučiti da se od istog odvojite…

Prvo, W7 je manje hardwareski zahtevan u svojoj osnovi, tako da nije čudno što su proizvođači netbook-ova najavili prelaz na W7 čim se bude pojavio s namerom da preskoče kompletno vistu, mada je najavljena cena licenci malo viša nego što priliči za netbook klasu uredjaja. W7 takođe ima i neke optimizacije za netbook(naprednija podrška za SSD). Ako ste old school korisnik/administrator kao autor, možda se nećete oduševiti nekim izmenama u korisničkom interfejsu, a ako ste potpuno novi u svetu računarstva, lako ćete se snaći.

Pošto je ovo više orijentisan test na korisničko iskustvno nego na benchmarke, ajde idemo od početka:

Instalacija

Proces instalacije je u suštini prekopiran iz Viste i malo usavršen. Pokrenete računar sa instalacionog diska, i pratite korak po korak upustva. U početku možete da birate hoćete li da popravite sistem, uradite recovery ukoliko imate napravljen image sistema, ili da započnete instalaciju. Svaka od ovih opcija je dalje razložena i laka za korišćenje. Kudos! Recovery je veoma lepo izveden i ko je ovo koristio u Visti zna o čemu pricam. Professional, Enterpise i Ultimate imaju mogućnost backup-ovanja čitavih particija na CD-ove, DVD-ove, drugu particiju, drugi disk ili eksternu memoriju. Ako je potrebna popravka sistema, to ipak preporučujem da radi neko s iskustvom. Sama instalacija vas neće mučiti nepotrebnim pitanjima. Treba da kažete na koju particiju želite da instalirate Win(tu su i alati za particionisanje), da unesete ime vlasnika, korisničko ime s opcionom šifrom i ime mašine. Ukoliko je računar u mreži imate jako prost dijalog za podešavanje iste.

Podešavanja

Kontrol panel u Visti i u sedmici sucks! Big time.

Prosto mi je neverovatno da network connections meni ne može da se nađe direktno iz control panela, već moram da ulazim u network and sharing center, pa odatle da jurim link ka network connection-u. Suludo. Kao neko ko stalno podesava mreže u profesionalnom kapacitetu, mogu da kažem da ovo smara. Ono što malo popravlja utisak je unapredjen sistem za konfigurisanje mreža, takođe preuzet iz Viste.

UAC je sredjen i sada mnogo ređe zahteva kliktanje i prekid u radu.

Drajveri

Veoma prosto, ako vam nešto radi na Visti, radiće i na W7. Veoma prosto. I Microsoft se potrudio da napravi zaista veliku repozitoriju drajvera dostupnu putem update servisa.

Folderi s dokumentima

Ovde se uvodi više-manje nov pristum stvarima u obliku virtuelnih foldera. Win i dalje ima defualt foldere za dokumenta, muziku, itd. ali je sada moguće u virtuelnim folderima dodati folder s druge particije ili hdd-a umesto da se seli ceo folder. Mnogima ovo verovatno nije bitno, ali ako ste kao ja, i praktikujete odvajanje podataka od particije gde su vam operativni sistem i aplikacije ovo je mnogo elegantnije rešenje. Iako je i dalje moguće seljenje foldera u beta i RC izdanjima je to loše izvedeno i par puta sam uspeo da dovedem W7 do toga da puca kad bi pokušao da pokrenem download iz IE8, a download folder je bio preseljen…

Software

Kao i i uvek, tu su paint, notepad, calculator, itd. Od sitnica dodatih u Visti, tu je Backup and Restore, igrice i sl.

IE8 u beta verziji je debitovao u W7 beta i predstavlja deafult browser. Unapredjanja koje je pretrpeo su poprilična, ubačenje su brojne funkcije i pomagala(neka korisna neka ne baš toliko), ali najviše je uradjeno na boljem poštovanju web standarda. Acid2 je ispoštovan, ali jos poprilično kaska za ostalim browserima kao što su Firefox, Opera, Chrome, Safari, Konqurer, itd. kada je pitanju Acid3.

Tu su sve standardne sitnice sa izuzetkom sledećih aplikacija:

1. Windows Mail/Outlook Express
2. Windows Contacts
3. Windows Photo Gallery
4. Windows Calendar
5. Windows Movie Maker
6. Windows Meeting Space

Ove aplikacije se smatraju zastarelim i zamenjene su Windows Live Essentials paketom koji je besplatan i može se download-ovati ovde.

Integracija Live Essentials paketa

Čini se da je Windows Live Essentials oduvek bio namenjen sedmici. Na prethodnim iteracijama Windows-a su postojale aplikacije koje su radile isti posao, a opet nisu baš direktno kompatibilne sa LE paketom. Primer toga su odvojeni imenici u aplikacijama za mail. U WLE paketu su kontakti urađenji u cloud-u i integrisani sa kontaktima na WL messenger-u, i isti imenik će vam biti dostupan na svakom raćunaru kojim se ulogujete.

Start Menu i taskbar

Da li je moguće da jedan izbačen feature čoveka odbije od kompletnog OS-a?

U toliko puno reči: DA!

Klasični start menu je kompletno izbačen i samo novi “moderniji” je dostupan. Zašto je to bitno? Ako imate duži staž rada na racunarima, navikli ste se na klasični start menu. Koristite prečice putem tastature i jednostavnije vam je. MS konstanto menja jako bitne stavke u svojim proizvodima i ovo je prilično drastičan primer toga. Profesionalnim korisnicima je jako bitna konzistetnost. Windows vam to baš ne daje kroz verzije.

Taskbar je takodje doživeo promenu, a quicklaunch je zamenjen sistemom “kačenja” ikona. Malo mac-like, ali ne baš. I ovo zahteva vreme za navikavanje.

Stabilnost sistema

Ako niste kao vaš autor selili foldere s dokumentima ili koristili Kaspersky u Beta verziji na OS-u u Beta fazi razvoja… ROCK SOLID!

Menadžment slobodne memorije je dosta unapređen, ali ne očekujte čuda. Zaglupljivanje računara je umanjeno, ali ne i eleminisano. Lično, najviše krivim .net jer lakoća programiranja koju pruža se plaća u performansama. Kopiranje fajlova je mnogo brže nego u Visti.

Zaključak i utisci

Utisci su izmešani. Ispod haube je mnogo porađeno, i to se oseti u brzini i odzivu i to je poboljšanje u odnosu na Vistu. Taskbar, Start menu su najosetnije promene, i subjektivno, pogoršanja. Finalna verzija se očekuje vrlo uskoro, mada se ne očekuje mnogo izmena od RC verzije.

Ako vam ne smetaju pomenute izmene, batalite Vistu i uzmite 7. Ako vam smetaju, držite se XP-a kao moja malenkost.

Ukoliko vas zanima neki aspekt Windows-a 7 koji biste želeli da bude testiran, ostavite komentar.